Kada se spomenu tepisi mnogima će prva asocijacija biti čuveni persijski tepisi, a kako i ne bi, kada su raskošni, živopisni, luksuzni i očaravajuće lepi. Persijski tepih je sinonim za skupocenost, trajnost i kvalitet. Izrađuju se vekovima, a najstariji tepih ove vrste, koji se danas čuva u muzeju u Sankt Petersburgu, datira iz 5. veka p.n.e.
Zašto su persijski tepisi toliko skupoceni?
Kupovina persijskog tepiha je ozbiljna finansijska investicija, jer zavisno od veličine i načina izrade, takav tepih može koštati na desetine hiljada evra. Ako ste pomislili da je cena preterana, razuverićemo vas.
Persijski tepisi se prave isključivo ručno i isključivo od prirodnih materijala. Za njihovu izradu koristi se svila, pamuk ili 100% vuna. Svilene niti su izuzetno tanke, a persijski tepisi se izrađuju ručno, od početka do kraja. Broj čvorova koje treba utkati u potku zavisi od veličine samog tepiha, a imajući na umu koliko su tanke niti svilenog konca, za izradu mogu biti potrebne i godine. Pamučni tepisi su tek za nijansu povoljniji od svilenih, koji su najskuplji. Ukoliko se izrađuju od vunenih vlakana bira se najmekša „kork“ ili merino vuna, a postupak ručnog čvorovanja je isti.
Ne postoje dva ista persijska tepiha, svaki je unikat. Ponekad mogu nalikovati jedan na drugi, ali ako ih pažljivije pogledate, videćete razlike u dezenima i bojama.
Dizajn i dezen tepiha uglavnom zavisi od mesta proizvodnje. Grad ili selo gde je persijski tepih proizveden takođe utiču na cenu. Najcenjeniji su tepisi iz mesta Kerman, Tabriz, Nain, Isfahan i Kashan, koji su poznati po proizvodnji persijskih tepiha.
Persijski tepih je dugoročna investicija
Za razliku od „običnih“ tepiha, persijski tepisi ne gube na vrednosti kako vreme prolazi, šta više, ako su dobro očuvani mogu samo da vrede više.
Persijski tepisi koji su stari od 30 do 99 godina spadaju u kategoriju „vintage“, a ako su stariji od 100 godina, postaju „antikviteti“. Što je tepih stariji, to je teže pronaći sličan, te spada u raritetne, a rariteti u ovom polju imaju veliku vrednost.
Naravno, ako kupujete raritetan stari persijski tepih, potrebno je da potražite savet stručnjaka o stanju tepiha, jer održavanje igra veliku ulogu u njegovom očuvanju.
Kako se održava persijski tepih?
Kako bi persijski tepih dugo godina zadržao svoj sjaj i kvalitet, neophodno ga je redovno i pravilno održavati. Obzirom da su izrađeni ručno i od prirodnih materijala najfinijeg kvaliteta, persijski tepisi su osetljiviji nego sintetički ili vuneni. Ipak, redovno pranje tepiha je imperativ, jer ćete samo na ovaj način sprečiti da se zaprlja i postane rasadnik grinja i alergija.
Usisavanje
Iskustvo stručnjaka za održavanje tepiha u tepih servisu u Novom Sadu govori u prilog činjenici da persijske tepihe ne treba usisavati. Čišćenje je poželjno vršiti metlom sa mekim vlaknima. Ako se tepih usisava to treba činiti na najmanjoj brzini, bez upotrebe rotirajućih četki. Vakum koji stvara snažan usisivač može da dovede do čupanja i izvlačenja niti persijskog tepiha, što bi dovelo do njegovog trajnog oštećenja.
Prilikom čišćenja ne treba zaboraviti i stranu tepiha koja prijanja uz pod.
Istresanje
Istresanje tepiha spada u regularne radnje koje su priprema za pranje tepiha, u cilju oslobađanja od prašine i drugih nečistoća. Međutim, sa istresanjem persijskog tepiha potreban je poseban oprez. Možete ga istresati, ali ne često i nikako na direktnoj sunčevoj svetlosti. Prilikom trešenja koristite blage udarce. Jači udarac bi mogao da dovede do popuštanja čvorova i oštećenja tepiha.
Prirodna vlakna koja su u sastavu persijskih tepiha su fotosenzibilna i vrlo lako blede, stoga ih ne treba izlagati jakom suncu. Persijski tepih ne možete ostavljati napolju „da se provetri“, kao obične tepihe.
Pranje tepiha
Kada se persijski tepih uprlja možete doći u iskušenje da ga sami operete. Pranje persijskog tepiha u kućnim uslovima nije dobra ideja, ali ako se odlučite na ovakav korak, tepih tretirajte isključivo hladnom vodom i budite izuzetno pažljivi! Hemijska sredstva koja koristite treba da budu namenjena isključivo za persijske tepihe, a četke treba da budu meke. Idealne su četke napravljene od konjske dlake.
Prilikom pranja možete u vodu dodati malo sirćeta, kako biste osvežili boje tepiha. Ako napravite fleku, nakon njenog uklanjanja tepih osušite fenom, ali nikako direktno. Prvo ga zaštitite tankom tkaninom, a nakon sušenja vlakna rasčešljajte prstima.
Ono što nikako ne smete činiti jeste pranje persijskog tepiha u veš mašini, bez obzira na njegove dimenzije, vrstu i sastav. Samo jedno pranje u veš mašini će bespovratno uništiti vaš skupoceni tepih.
Koliko je pranje problematično, sušenje je još teže. Persijski tepih ne smete iznositi napolje, na sunce, da se osuši, a ne smete ga držati ni blizu izvora toplote, kao što su peći. Idealno bi bilo da posedujete prostoriju u kojoj je optimalna temperatura i u kojoj vazduh stalno cirkuliše. U realnosti, malo ko sebi može da priušti prostoriju namenjenu za održavanje tepiha.
Kada dođe vreme za pranje tepiha, preporučujemo vam profesionalni tretman u tepih servisu u Novom Sadu. Stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom će znati kako da tretiraju persijski tepih, bez da se on ošteti ili deformiše. Dubinsko pranje profesionalnim sredstvima i sušenje u komorama u kojima su idealni uslovi, učiniće da vaš skupoceni tepih zasija punim sjajem.